Bezbedno rukovanje biološkim agensima

Bezbedno rukovanje biološkim agensima i genetski modifikovanim organizmima predstavlja jedan od najvažnijih aspekata rada u mikrobiološkim laboratorijama. Kako bi se rizici sveli na minimum i obezbedila maksimalna zaštita zaposlenih, neophodno je dobro poznavanje potencijalnih opasnosti, pravilna organizacija rada i primena odgovarajućih zaštitnih mera.

U ovom blog tekstu predstavićemo osnovne principe dobre mikrobiološke tehnike (GMT), najčešće rizike u laboratorijskom radu i praktične savete za očuvanje bezbednosti u svakodnevnom radu sa biološkim agensima.

Potencijalne opasnosti u mikrobiološkoj laboratoriji

Mikrobiološke laboratorije podrazumevaju svakodnevni rad sa različitim vrstama bioloških agenasa – bakterijama, virusima, gljivicama, protozoama i genetski modifikovanim organizmima. Neki od njih su potpuno bezopasni, dok drugi mogu izazvati ozbiljne infekcije, alergijske reakcije ili zdravstvene probleme kod ljudi.

KLASIFIKACIJA BIOLOŠKIH AGENASA – ČETIRI GRUPE RIZIKA

Prema nemačkoj Uredbi o biološkim agensima (BioStoffV), biološki agensi se dele u četiri grupe rizika:

Rizična grupa	Opasnost za ljude
RG1	Biološki agensi koji verovatno ne izazivaju bolesti kod ljudi.
RG2	Agensi koji mogu izazvati bolesti i predstavljati rizik za zaposlene, ali je širenje u populaciji malo verovatno.
RG3	Agensi koji izazivaju ozbiljne bolesti i predstavljaju visok rizik za zaposlene.
RG4	Veoma opasni agensi sa visokim rizikom širenja i bez efikasne terapije ili prevencije.

Poslodavci su obavezni da izvrše procenu rizika pre početka rada i definišu adekvatne zaštitne mere. Posebno se analiziraju:

·        vrsta biološkog agensa,

·        nivo rizika,

·        načini prenosa,

·        mogućnost izlaganja zaposlenih,

·        potencijalni toksični i alergijski efekti.

U većini laboratorija zaposleni rade sa agensima iz grupa rizika 1 i 2, pa se najveći broj bezbednosnih procedura odnosi upravo na ove kategorije.

Rizici zbog neadekvatne laboratorijske higijene

Čak i najmanji propusti u laboratoriji mogu dovesti do stvaranja lanaca infekcije ili nekontrolisanog širenja bioloških agenasa. Nedovoljna dezinfekcija radnih površina, neuredno radno mesto ili neadekvatna higijena ruku predstavljaju ozbiljan rizik za zaposlene.

Upravo zato dobra mikrobiološka tehnika (GMT) ima ključnu ulogu u:

·        sprečavanju kontaminacije,

·        prekidanju lanaca infekcije,

·        zaštiti zaposlenih i laboratorijskog okruženja.

Bez obzira na nivo biološke bezbednosti laboratorije, dosledna primena osnovnih pravila GMT-a predstavlja osnov efikasne zaštite.

Osnovni principi dobre mikrobiološke tehnike (GMT)

1. ČISTA I UREDNA RADNA MESTA

Čistoća i organizacija radnog prostora predstavljaju osnov bezbednog laboratorijskog rada. Prosipanje bioloških agenasa mora se odmah sanirati odgovarajućim dezinfekcionim sredstvima.

Važne preporuke:

·        Održavajte radne površine čistim i urednim.

·        Odmah dezinfikujte kontaminirane površine.

·        Koristite odgovarajuća dezinfekciona sredstva i poštujte vreme kontakta.

2. PAŽLJIVA HIGIJENA RUKU

Pravilna higijena ruku značajno smanjuje mogućnost prenosa infekcija.

Preporuke:

·        Temeljno perite i po potrebi dezinfikujte ruke.

·        Redovno koristite kremu za zaštitu kože.

·        Otvorene rane zaštitite rukavicama.

3. IZBEGAVANJE STVARANJA AEROSOLA

Bioaerosoli predstavljaju jedan od najčešćih izvora infekcije u laboratorijama. Nastaju tokom pipetiranja, prenosa kultura ili rada sa podlogama.

Zbog toga se poslovi koji stvaraju aerosole moraju obavljati u mikrobiološkim bezbednosnim kabinetima.

Preporuke:

·        Izbegavajte stvaranje aerosola tokom rada.

·        Koristite mikrobiološke bezbednosne kabinete.

Mikrobiološki bezbednosni kabineti

Mikrobiološki bezbednosni kabineti prema standardu EN 12469 štite osoblje, uzorke i laboratorijsko okruženje.

Njihova funkcija zasniva se na:

·        kontrolisanom protoku vazduha,

·        HEPA filtraciji,

·        sprečavanju izlaska kontaminiranih čestica.

Posebno su važni pri radu sa biološkim agensima koji mogu stvarati aerosole.

4. SPREČAVANJE ORALNOG UNOSA BIOLOŠKIH AGENASA

Dodirivanje lica, konzumiranje hrane ili pića u laboratoriji može dovesti do unosa bioloških agenasa u organizam.

Strogo je zabranjeno:

·        jesti i piti u laboratoriji,

·        pušiti,

·        koristiti kozmetiku,

·        pipetirati ustima.

Preporuke:

·        Ne dodirujte lice rukama.

·        Koristite pomagala za pipetiranje.

·        Hranu držite van laboratorije.

5. SMANJENJE RIZIKA OD POVREDA OŠTRIM INSTRUMENTIMA

Povrede iglama i oštrim predmetima predstavljaju visok rizik od infekcije.

Važne mere:

·        Minimalno koristite igle i oštre instrumente.

·        Nikada ne vraćajte zaštitnu kapicu na korišćenu iglu.

·        Oštre predmete odlažite u kontejnere otporne na probijanje.

6. KORIŠĆENJE LIČNE ZAŠTITNE OPREME (LZO)

Lična zaštitna oprema predstavlja ključnu barijeru između zaposlenog i bioloških agenasa.

Standardna oprema:

·        laboratorijski mantil,

·        zaštitne rukavice,

·        zaštitne naočare,

·        zaštita za lice po potrebi.

Važno:

·        Rukavice redovno menjajte.

·        Zaštitnu odeću ne nosite van radnog prostora.

7. KONTINUIRANA OBUKA ZAPOSLENIH

Bezbednost u laboratoriji zahteva stalnu edukaciju zaposlenih.

Preporuke:

·        Organizujte detaljnu obuku novih zaposlenih.

·        Redovno osvežavajte znanje postojećeg osoblja.

·        Sprovodite godišnje obuke o bezbednosti.

8. DRŽANJE PROZORA I VRATA ZATVORENIM

Otvoreni prozori i vrata mogu omogućiti nekontrolisano širenje bioloških agenasa.

Pravilo:

·        Prozori i vrata moraju biti zatvoreni tokom rada.

9. KONTROLA ŠTETOČINA U LABORATORIJI

Štetočine mogu preneti biološke agense unutar laboratorije i u spoljašnju sredinu.

Preporuke:

·        Redovno proveravajte prisustvo štetočina.

·        Odmah reagujte u slučaju infestacije.

·        Sprovodite preventivne mere zaštite.

10. REDOVNO PRAĆENJE BIOLOŠKIH AGENASA

Biološke supstance treba redovno proveravati kako bi se potvrdio njihov identitet i procenio potencijalni rizik.

Potrebno je:

·        Redovno testiranje agenasa,

·        Kontinuirana procena rizika.

Dodatne zaštitne mere za biološke agense rizične grupe 2

Biološki agensi grupe rizika 2 zahtevaju dodatne organizacione, tehničke i higijenske mere zaštite.

STRUKTURNI I TEHNIČKI ZAHTEVI

Laboratorije moraju imati:

·        kontrolisan pristup,

·        odgovarajuću ventilaciju,

·        negativan pritisak vazduha,

·        HEPA filtraciju,

·        autoklave za dekontaminaciju otpada.

Za laboratorije viših nivoa bezbednosti (S3 i S4) primenjuju se još strožiji zahtevi.

Izrada plana higijene

Za rad sa biološkim agensima rizične grupe 2 obavezna je izrada higijenskog plana.

Plan definiše:

·        ko sprovodi mere,

·        koje oblasti su obuhvaćene,

·        kada se mere primenjuju,

·        koja sredstva se koriste,

·        način sprovođenja procedura.

Dodatne informacije o ličnoj zaštitnoj opremi

Kod rada sa virusima preporučuje se nošenje dvostrukih rukavica, jer su virusi znatno manji od bakterija i mogu lakše prodreti kroz materijal rukavica.

Na višim nivoima zaštite koriste se:

·        kompletna zaštitna odela,

·        autonomni aparati za disanje.

Dezinfekcija kao deo higijene ruku

Dezinfekcija ruku je neophodna čak i kada se koriste zaštitne rukavice, jer mikrooštećenja na rukavicama mogu omogućiti kontakt kože sa biološkim agensima.

Važno:

·        Dezinfikujte ruke nakon skidanja rukavica.

·        Ne nosite nakit, satove i prstenje tokom rada.

Zaključak

Bezbednost u mikrobiološkim laboratorijama zasniva se na pravilnoj organizaciji rada, doslednoj primeni higijenskih mera i kontinuiranoj edukaciji zaposlenih. Primena dobre mikrobiološke tehnike (GMT) značajno smanjuje rizik od infekcija, kontaminacije i profesionalnih povreda.

Bez obzira na nivo biološke bezbednosti laboratorije, odgovorno ponašanje i poštovanje procedura predstavljaju osnov sigurnog i efikasnog laboratorijskog rada.